Abadžija, taj turcizam, turska reč u našem jeziku označava naziv za zanatlije koji su izrađivali narodnu nošnju od grubog sukna aba. Otud i naziv abadžija gde je na arapsku reč aba dodat turski sufiks -džija.
Abadžijski zanat je bio veoma važan u vremenu kada je tradicionalna narodna nošnja označavala i nacionalnu pripadnost kao i društveni stalež.
Abadžije su šile seosku narodnu nošnju dok je naziv za zanatlije koji su šile građansku nošnju je terzija, o čemu će biti reči u drugom tekstu.
Abadžijski zanat je jedan od najtežih i najzahtevnijih zanatskih poslova.
Sukno, čoja, platno, štof mora da se uradi po ''mustri'' i meri se precizno. Zatim sledi šivenje i postavljanje postave i dugmadi.
U današnje vreme nema puno ljudi koji se bave ovim zanatom u Srbiji, jer je potreba za njihovim ručnim radovima svedena na povremenu porudžbinu za kulturno-umetnička, folklorna društva ili suvenirske radnje.
Abadžijski zanat je bio veoma važan u vremenu kada je tradicionalna narodna nošnja označavala i nacionalnu pripadnost kao i društveni stalež.
Abadžije su šile seosku narodnu nošnju dok je naziv za zanatlije koji su šile građansku nošnju je terzija, o čemu će biti reči u drugom tekstu.
Abadžijski zanat je jedan od najtežih i najzahtevnijih zanatskih poslova.
Sukno, čoja, platno, štof mora da se uradi po ''mustri'' i meri se precizno. Zatim sledi šivenje i postavljanje postave i dugmadi.
U današnje vreme nema puno ljudi koji se bave ovim zanatom u Srbiji, jer je potreba za njihovim ručnim radovima svedena na povremenu porudžbinu za kulturno-umetnička, folklorna društva ili suvenirske radnje.
Нема коментара:
Постави коментар